Для тех кто пишет расширения на PyQt/PySide для CG-софтов.
Когда я только начинал писать тулзы под Maya (тогда еще версия 2010-2011) мне приходилось ручками ставить PyQt4 под Maya. Даже написал мануалы по установке на своём сайте. Но потом стал доступен из коробки PySide и позже он обновится до PySide2. Для некоторых систем была поддержка PyQt5.
И как простому разработчику поддерживать этот зоопарк? Ведь хочется чтобы тул работал на любой версии (вы тоже делали модуль что-то типа import_qt.py?😁)
На помощь приходит проект Qt.py который поставил себе цель унифицировать использование Qt-биндингов вне зависимости от среды где запускается код. Те, кто давно пишут на Qt, скорее всего знают этот проект.
Он стал стандартом для CG-индустрии и используется в топовых студиях и проектах.
Qt․py помогает запускать один и тот же код на разных платформах с разными вариантами Qt-библиотек. Это может быть как интеграция в CG-софт, так и переносимость стендалонов между разными платформами с разными версиями Python.
Я решил рассказать о некоторых особенностях работы с этой библиотекой.
Сегодня о том, как установить и использовать Qt․py и что это вам даёт.
Установка
pip install Qt.py
Чтобы начать использовать Qt․py в коде достаточно заменить импорт вашего варианта Qt-биндинга на Qt․py
from [PySide|PyQt4|PySide2|PyQt5] import QtWidgets
=>
from Qt import QtWidgets
Теперь ваш код будет поддерживать любой вариант биндинга Qt в Python.
При этом не потребуется использовать if-else конструкции под разные версии. Все вызовы теперь одинаковы.
Всё что нужно сделать, это написать его по правилам PySide2. Именно эта версия была взята за основу.
Приоритет импорта такой:
1. PySide2
2. PyQt5
3. PySide
4. PyQt4
Что именно загрузилось можно посмотреть в переменной __binding__
>>> import Qt
>>> Qt.__binding__
'PySide2'
Приоритет имопрта можно изменить через переменные QT_PREFERRED_BINDING и QT_PREFERRED_BINDING_JSON. Причем под каждый проект оверрайды можно настраивать индивидеально.
#qt#libs
29 сентября НАТО, в координации с румынским военным руководством, начала дополнительные полёты самолётов E-3A AWACS в воздушном пространстве Румынии с целью отслеживания военной активности России.
Для выполнения дополнительных полётов задействованы борты, дислоцирующиеся на авиабазе Превеза в Греции.
#НАТО#AWACS
Вестник NATO
⚡️🇮🇷🇺🇸🇸🇦Иран ударил по одному из самых дорогих самолётов США в Саудовской Аравии
Речь идёт об американском E-3 Sentry AWACS — самолёте дальнего радиолокационного обнаружения и управления, который считается одним из ключевых элементов воздушного контроля США. The Wall Street Journal и Air & Space Forces сообщили, что этот самолёт был повреждён в результате иранского удара по базе Prince Sultan в Саудовской Аравии 27 марта. Сообщалось также о раненых американских военных и повреждении других самолётов.
E-3 Sentry — это не обычный борт.
Это “глаза” и “мозг” воздушной войны: обнаружение целей, координация авиации, контроль пространства на сотни километров. И если такой самолёт выведен из строя, даже частично, это уже серьёзный удар по американским возможностям в регионе.
💰 Стоимость одного такого самолёта действительно измеряется сотнями миллионов долларов, а сами E-3 давно считаются дефицитным и трудно заменяемым ресурсом для ВВС США.
#Иран#США#СаудовскаяАравия#AWACS#E3Sentry#БлижнийВосток#Геополитика
🇦🇲Моя Армения🇦🇲Իմ Հայաստան
Подписаться 👉@Im_Hayastan
⚡️Иранци у нападу на стратешке ефективе Војске САД "преполовили" високовредну летелицу за ваздушно осматрање, јављање и навођење E-3G Sentry
Саудијска Арабија — према наводу Defence Industry Europe, у иранском ракетно-дронском удару на базу „Принц Султан“ 27. марта погођен је амерички E-3G Sentry AWACS, рањено више од 10 војника, од којих 2 теже. Наводно су оштећени и авио-танкери за допуну горивом у ваздуху. Америчка CENTCOM није коментарисала инцидент, а како кажу западни медији размере оштећења летелице још нису независно потврђене (судећи по #фото могла би се лимарија допеглати ☺️); по неслужбеним подацима, у бази је пре удара било распоређено 6 авиона E-3.
✖️Карактеристике летелице
E-3G Sentry AWACS је тешка ваздухопловна-платформа за рано упозорење, ваздушно осматрање, командовање и управљање борбеним дејствима, базирана на летелици Boeing 707.
Кључни елемент система је ротирајућа радарска антена изнад трупа, која омогућава широко поривање ваздушног простора, откривање циљева на великим даљинама, навођење ловачке авијације и координацију извођења сложене ваздушне/ваздушно-копнене битке. Посада се састоји од пилота и оператера на радару, делује као „ваздухопловни командни пункт“ и интегрише ISR [обавештајно-извиђачко-осматрачке] и C2 [командно-управљачке] функције. Управо зато E-3G није само сензор, већ критичан мрежноцентрични чвор током операције остварења и одржавања превласти у ваздушном простору.
✖️Тежак губитак за Војску САД
Последице целог догађаја су озбиљне. Флота је, према наведеном тексту, сведена на 16 авиона, уз оперативну спремност од свега 56% летелица у фискалној 2024. години, што значи да би губитак и једног оперативног примерка додатно сузио капацитет за ваздушно осматрање, јављање и навођење. У ширем смислу, то повећава притисак на преостале AWACS ресурсе, продубљује ризик од „рупа“ у ситуационој свести и убрзава потребу за заменом платформом E-7.
→ Извор: /t.me/borbeni_efektivi
→ Линк: /t.me/borbeni_efektivi
🪖#САД〣#Саудијска_Арабија〣#E3G_Sentry〣#AWACS〣#USAF〣#CENTCOM〣#ваздухопловство
🇷🇸https://t.me/borbeni_efektivi
⚡️Западни војни експерти* сматрају да би Русија могла имати обавештајну улогу у уништењу "летећег радара" E-3G Sentryкоји је понос Војске САД
Они су признали да је губитак AWACS платформе озбиљан удар на америчке способности ваздушног надзора, управљања ловачком авијацијом и заштите од непријатељских авиона и ракетних система.
Према њиховим речима, E-3 обезбеђује надзор над до 310.000 km² бојишта, од тла до стратосфере, и може истовремено пратити око 600 ваздушних али и копнених циљева, укључујући авионе, ракете, веће БпЛ па и тенкове. Америчка флота броји 17 авиона E-3, што ову платформу чини једним од кључних чворова командно-осматрачке архитектуре.
Посебно је значајна оцена да јеE-3 наводно могао открити дрон Shahed лансиран са удаљености од 320 km чак 85 минута раније него копнени радар.
Наводи се да летелица није уништена у ваздуху, већ на тлу, што је оцењено као тежак пропуст у заштити снага. Истовремено се износи претпоставка да је Иран могао имати руску помоћ у виду географских координата и сателитских снимака за прецизно одређивање циља.
Закључак аналитичара је да Иран селективно гађа ограничен број високовредних циљева — радаре, авионе-цистерне и AWACS — уз реалан оперативни ефекат.
* Седрик Лихтон — CNN-ов војни аналитичар и пензионисани пуковник Ратног ваздухопловства САД; наведен је и као некадашњи члан посаде на AWACS летелици,Питер Лејтон — пензионисани официр Ратног ваздухопловства Аустралије и сарадник Griffith Asia Institutea, Кели Грјеко — аналитичарка Stimson Centra.
→ Извор:/t.me/borbeni_efektivi
→ Линк: /t.me/borbeni_efektivi
🪖#САД〣#AWACS〣#E3〣#Иран〣#Русија〣#ваздухопловство〣#ISR#Ракете#радар#губици
🇷🇸https://t.me/borbeni_efektivi