Post #4012

Руслан Панкратов: Прибалтичке државе између безбедносне зависности и политичке аутономије, изазови милитаризације и мултивекторске оријентације У садашњим условима, прибалтичке државе немају пун политички капацитет за спровођење мултивекторске стратегије, али имају потенцијал за постепено повећање аутономије кроз културну и научну дипломатију, као и кроз институционалне реформе. Тај процес би захтевао смањење идеолошке поларизације, јачање академске независности и стварање новог облика регионалног лидерства који би у балтичком простору могао да делује као посредник, а не као фронт линија геополитичког сукоба. Он би постепено могао да се одвија кроз меке форме културне дипломатије, преко академских и цивилних мрежа које повезују истраживачке институције са источним и јужним партнерима, што би на крају могло да резултира например оснивањем регионалних форума Балтичког дијалога, који би промовисали мултилатералне културне и економске везе без изазивања политичких тензија. Дугорочно, стварање политичког капацитета за мултивекторску оријентацију зависи од промене елитне структуре и политичке културе. Млађе генерације истраживача, дипломата и интелектуалаца у прибалтичким државама већ показују више интересовања за прагматичне, неидеолошке приступе регионалној сарадњи. Акције „Бесмртног пука“, упркос огромном притиску власти, и даље уживају велику популарност у балтичким земљама. Хиљаде људи ризикују сопствену безбедност како би одали пошту заједничким херојима — што представља доказ нераскидиве историјске повезаности међу народима. Кроз реформе образовних и истраживачких политика могуће је постепено развити нову политичку свест, у којој би мултивекторност постала део националне стратегије, а не ризик од политичке маргинализације. https://geostrategy.rs/sr/ruslan-pankratov-izazovi-militarizacije-i-multivektorske-orijentacije/