Post content
Интервју Игора Спивака: Ескалација конфликта на Блиском истоку и улога Русије у деескалацији Интервју председника Фонда Игора Јосифовича Спивака за часопис „Персона Стране“, септембар 2025. године. Фонд „Руско блискоисточно друштво“ доприноси деескалацији на Блиском истоку организовањем културних и хуманитарних догађаја, пружањем хуманитарне помоћи, непубличним преговорима и мониторингом грађанских права. Сарађује са Русијом, земљама Залива и невладиним организацијама, јачајући утицај Москве. Организује конференције, културне пројекте и подржава заједнице погођене конфликтима ради очувања регионалне стабилности. Подстиче индустријске, техничке и технолошке, као и финансијске и економске пројекте сарадње са Русијом у земљама региона. Ескалација конфликта на Блиском истоку и улога Русије Питање: Како оцењујете тренутни степен ескалације конфликта на Блиском истоку у поређењу са претходним налетима насиља? Одговор: Ескалација је близу максимума и наставља да се интензивира. У поређењу са претходним налетима, као што су рат са Хезболахом 2006. године или интифаде у Палестини, садашња ситуација је јединствена због укључености више фронтова: Израел против ХАМАС-а у Гази, Хезболаха у Либану, Хусита у Јемену и Ирана. У 2024–2025. години број оружаних инцидената у региону премашио је ниво из 2023. за 1,5 пута, са преко 35.000 израелских напада на пет земаља. Ово нису локални сукоби, већ системска криза која прети да прерасте у регионални рат, уз могући пад режима ајатолаха у Ирану. Питање: Које кључне промене сматрате најузнемирујућим у протеклој години? Одговор: Промена система равнотеже и контрола на Блиском истоку, урушавање механизама гаранција у региону, турска експанзија у Сирији и Либији, као и употреба фактора радикалне исламизације за преобликовање структуре утицаја. Повећана војна активност Израела уз подршку САД, слабљење Ирана и улазак у нову фазу конфронтације са могућим прекрајањем мапе Блиског истока, Африке и Јужне Азије. Најузнемирујући догађаји у 2024–2025. години су: пад режима Башара ел Асада у децембру 2024, што је довело до фрагментације Сирије и пораста активности радикалних исламиста; директни напади Израела на Иран у априлу и октобру 2024. и јуну 2025, укључујући нападе на нуклеарне објекте; турска експанзија у Сирији; и слабљење иранских прокси структура (Хезболах је изгубио кључне лидере и значајан део средњег управљачког кадра, Хусити – инфраструктуру). Урушавање старих савеза отвара простор за нове ратове, уз могуће укључивање Азербејџана, Авганистана, Алжира, Марока, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Ирака, Египта, Етиопије и Либије. *цео интервју прочитајте на линку https://geostrategy.rs/sr/eskalacija-konflikta-na-bliskom-istoku-i-uloga-rusije-u-deeskalaciji/