Post #4105

Драгана Трифковић: Европа и геополитичке промене — стратешко репозиционирање као алтернатива деградационим процесима Институт Европе Руске академије наука и Центар за геостратешке студије (Београд, Србија) организовали су 17. октобра у Москви научни семинар „Европа у новим геополитичким условима: могућности за Русију и Србију“. Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије излагала је на тему: Европа и геополитичке промене — стратешко репозиционирање као алтернатива деградационим процесима Геополитички сукоб између Европе и Русије, који се манифестује кроз конфронтациону и дисциплинарну политику Брисела према Москви, довео је до системске дестабилизације широм континента. То се огледа у политичкој нестабилности, продубљивању економске кризе и деиндустријализацији праћених друштвеним тензијама, убрзаној ерозији демократских институција и паду поверења грађана у систем. Политичка зависност као узрок кризе легитимности у Европској унији За политичке елите Брисела системска дестабилизација је неочекивани правац исхода предузетих потеза према Москви, иако су многи независни аналитичари упозоравали управо на такав след догађаја. Ова чињеница говори у прилог томе да су актуелне европске политичке елите показале ограничену способност да усвоје реалистичке геополитичке процене, што је у значајној мери последица њихове политичке зависности и недостатка стратешке аутономије. Усвајање реалне геополитичке процене кроз сагледавање стварности међународних односа подразумева ослањање на објективне анализе геополитичких процеса. Насупрот томе, одлуке европске бирократије су биле вођене идеолошким уверењима, краткорочним политичким интересима и спољним притисцима, пре свега од стране Сједињених Држава и различитих корпоративних и финансијских лобија. Проблем, дакле, није ограничен само на недостатак стручности, већ се пре свега односи на моралну и политичку зависност савремених европских лидера. Многи од њих нису показали довољно личне и институционалне независности да би заступали аутентичне интересе својих држава и грађана. Последично, европске политичке елите показују ограничен капацитет да се суоче и са унутрашњим изазовима, као и да предузму кораке ка обнови поверења грађана. Ово продубљује институционалну и вредносну кризу унутар Европске уније, што поједини аутори описују као процес „колективне вајмаризације“ Европе – постепену ерозију демократске легитимности и друштвене кохезије у условима растућег неповерења и нестабилности. Јасно је наравно да Европа није хомогена нити јединствена и да унутар оквира који намеће ЕУ постоје државе чланице чији се лидери супротстављају погрешним одлукама Брисела. https://geostrategy.rs/sr/dragana-trifkovic-evropa-i-geopoliticke-promene/