Post #4881

Бог нека прости душе страдалих Срба у погрому на Косову и Метохији 17. марта 2004. године и у данима касније. Ожиљци и отворене ране и данас крваре. Сузе и данас теку. Спаљене куће су заувек спаљене, порушени храмови без литургије, порушене споменике је обавила трава и трње, не виде се више, прогнани се никада нису вратили, а убијених се сетимо само данас... Све се претвара у заборав. Заборав изједа све муке косметских Срба. Заборав и оловка. Косметске Србе газе ђоном испод стола они који за столом, оловком и крвљу уместо мастила потписују оно што се није смело никада потписати. Срби на Косову и Метохији данас, ослабљени, изневерени и продати, оплакују своје страдање, своје жртве и своје светиње, свесни да су опстали захваљујући само Богу и своју наду одавно не полажу у људе, већ у Бога. 17. март 2004. године је страдање које као камен у срцима носе они који су ово страдање доживели и преживели, са једином молбом и молитвом Господу да се никада и ниједном народу не понови исто. ФБ Косово и Метохија |📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај| | @evroaz| @evroazp |