TGTGInsightтелеграм анализLIVE / telegram public index
← Такты, стеки, два колеса

TGINSIGHT SIMILAR POSTS

Намери подобно съдържание

Изходен канал @clockstackwheels · Post #216 · 11.02

В Твиттере айтишники иногда поднимают тему выгорания, но она для меня не до конца понятна. Много лет назад я взялся за написание очень масштабного проекта. У меня было куда меньше опыта программирования, чем сейчас. Используемые мной инструменты были несовершенны, а применял я их не всегда правильно. Стоит ли говорить, что проект, цикл разработки которого планировался года на полтора, занял все пять, и вышел в таком плохом техническом состоянии, что даже после двух переделок был закрыт. Это была онлайн-игра для ВК, кто очень давно меня читает, те могут даже что-то помнить. Это, пожалуй, самая сокрушительная история моего поражения, после которой были полгода единственной во всей моей жизни настоящей депрессии. Под конец разработки я испытывал сильнейшее эмоциональное истощение. Я просто видеть не мог этот проект. Я просыпался каждый день с мыслью о том, что мне снова нужно открывать IDE и вносить правки, добавлять фичи, и что конца этому нет, потому что сделать нужно столько, сколько я за сегодня в принципе смогу, пока не упаду замертво. Особенно после релиза, когда проявились проблемы, и когда стало ясно, что игра не «выстрелила», и я не стану миллионером, но принять решение бросить её это значило отказаться от надежд, которые питали меня последние 5 лет. В общем, по всем признакам похоже на выгорание. Разработчик вкладывает в работу так много сил и эмоций, что у него садится батарейка. И всё-таки. Я ведь сам виноват: истощал себя, потому что взял задачу не по силам, да ещё и создал вокруг неё завышенные ожидания. Мою энергию тратило моё же собственное упорство и нежелание признавать фиаско. Однако принято воспринимать и описывать выгорание, как внешний фактор. Стихию, которая тебе не особо подконтрольна. Разве что условно: ты мог добровольно выбрать не ехать в то место, где потом начался ураган. И вот тут я не особо согласен. Мне кажется, человек понимает, что именно он продолжает делать, чтобы выгорать. А ещё для выгорания нужно иметь возможность похандрить, вы уж простите. Так и представляю себе, как выгорает рабочий, который вагоны разгружает. Или кассирша в Пятёрочке. Что-то тяжело мне стало товары пробивать, уйду в саббатикал! Ну ладно, они, допустим, эмоции в работу не вкладывают (а программисты действительно вкладывают, об этом я как-нибудь ещё напишу). Но где у нас выгорание врачей, учителей? Пашут как проклятые же. Это мы, айтишники — неженки, чуть что, сразу психолога мне. Так что и к историям о выгорании я отношусь соответственно, хотя сам подобное проходил. Выгорел — значит, была возможность. Было окно в жизни, которое можно заполнить страданиями. Было достаточно денег, чтобы с работы уйти. Это не отменяет того факта, что субъективно человеку действительно очень плохо и тяжело. Но если я себе ногу отпилю — мне тоже будет очень плохо и тяжело. #dev#life

Hashtags

Резултати

Намерени 3 подобни публикации

Търсене: #arrow3

当前筛选 #arrow3清除筛选
WTF🌐News

@wtfactnews · Post #18431 · 04.12.2025 г., 17:30

🇮🇱🇩🇪В среду Израиль передал ВВС Германии систему противоракетной обороны большой дальности «Arrow 3» 🔹#Израиль#Германия#ПРО#Arrow3 📱Спасибо, что следите за новостями вместе с 🤨News! ➡️Поддержать канал Boostами

American Оbserver

@american_observer · Post #5240 · 27.02.2026 г., 21:59

🛡 Israel’s “Missile Dome” Problem: Plenty of Targets, Not Enough Arrows Israel is heading into a possible second round with Iran knowing one ugly truth: its famous missile shield is thinner than the PR suggests, and rebuilding it is happening a lot slower than the next war is. During the 12‑day Iran–Israel war in June 2025, Tehran lobbed 574 ballistic missiles; only 49 hit meaningful targets, thanks to a layered defense that mixed Israel’s Arrow and David’s Sling with U.S. THAAD batteries and Aegis ships firing SM‑3 interceptors. On paper, that’s an 85 percent interception rate. In reality, it was a near‑Pyrrhic success: the U.S. fired an estimated 100–250 THAADs — between a fifth and a half of its entire stock — and about 80 SM‑3s, nearly 20 percent of its inventory at the end of 2025. Production lines for those interceptors, plus Israel’s own Arrow‑3, can only crank out a few dozen units per year. Israeli air‑defense veterans are now saying out loud what politicians won’t: “inventory issues” mean there is “no automatic safe place” if Iran or Hezbollah decide to test the system again with bigger, smarter salvos. Iron Dome can keep swatting Hamas‑style short‑range rockets, but the Iran game is different: long‑range ballistic and cruise missiles, launched in waves, from deeper inside Iran, at all hours, with Tehran already having learned in 2025 how to probe for gaps by using smaller, more frequent barrages that exhaust crews and scare civilians into staying home. ​ Washington is scrambling to patch the math. The Pentagon just moved to quadruple THAAD output from 96 to 400 interceptors a year, but Arrow‑3 and SM‑3 production remains “painfully slow,” around two dozen per year each. Israel keeps its own Arrow stockpile numbers secret; analysts quietly joke that anyone who “likes to be worried” shouldn’t ask too many questions. The result is a strategic pressure cooker: if another war starts, Israeli and U.S. planners will be under huge pressure to repeat 2025’s early “air supremacy” — destroying launchers and depots on the ground — because they cannot afford a long fight that burns through interceptors faster than factories can replace them. ​ Publicly, the Israeli military leans on a different message: if missiles get through, the bomb shelters will save you. A spokesperson flatly says the one thing that “will keep them safe for sure” is going underground, not trusting that there are “enough interceptors.” That’s the quiet admission behind the slogans: the high‑tech shield is finite, expensive, and slow to reload; concrete rooms and psychological resilience are the real last line of defense. ​ For Iran, the lesson from 2025 is just as clear: it doesn’t need to overwhelm Israel’s defenses everywhere to hurt it. A few missiles a day on key cities like Beersheba can freeze economic life, keep people indoors, and force Israel to waste precious interceptors to avoid politically intolerable civilian losses. In the next round, the question won’t just be whose missiles are more accurate — it will be who runs out of arrows first, and how much damage a nervous, depleted defender is willing to absorb to avoid finding out. ​ #Israel#Iran#missiles#IronDome#Arrow3#THAAD#war#security 📱American Оbserver - Stay up to date on all important events 🇺🇸

⚡️Да ли се Европа (#ЕУ) без помоћи #САД може поуздати у своје противракетне капацитете и одбити евентуални ракетни напад који би дошао из Ирана? 📝 → Европска противракетна одбрана формално постоји, али без САД нема јединствену, независну и потпуно интегрисану архитектуру за рано упозорење, праћење и пресретање иранских балистичких ракета средњег домета. Основни проблем није само број пресретача, већ одсуство сопствене европске сателитске мреже за тренутно откривање лансирања и ослањање на системе који су или амерички, или су оперативно ограничени. ✖️Проблеми радарског откривања и посебно "захвата" 🇫🇷 Француски радар "Nostradamus" (#фото3) У таквом сценарију прву индикацију претње Европљани би добили преко француског радара **Nostradamus**, смештеног око 90 км западно од Париза, са декларисаним дометом детекције циљева од око 4.000 км. #Проблем Овај радар, који ради преко рефлексије таласа од јоносфере, има структурна ограничења: зависан је од стања јоносфере, има „мртве зоне“ и не обезбеђује довољну прецизност за квалитетно навођење пресретача. Практично, он може указати да је лансирање извршено и да ракета вероватно иде ка Европи, али не и да сам реши проблем њеног захвата. 🇬🇧 Британски радар AN/FPS-132 (#фото1) Тек касније би циљ могао поузданије да прати британски AN/FPS-132 у бази RAF Fylingdales, око 40 км од Јорка, али Британија у овом моделу нема сопствени еквивалент система за егзоатмосферско пресретање. 🇩🇪 Немачка линија одбране са радарима EL/M-2080 и пресретачким антибалистичким системом Arrow 3 (#фото4) У овој доста непоузданој једначини тежиште се пребацује на Немачку и систем Arrow 3, распоређен у бази Holzdorf, око 80 км јужно од Берлина. Његов радар EL/M-2080 (#фото2) могао би да открије циљ на око 900 км, односно тек када се ракета приближи румунско-мађарском простору. И ту постоји ограничење: секторски радар мора бити усмерен у правом правцу, а не ка другом стратешком сектору. Ако ни Arrow 3 не успе, преостали слој чине Patriot PAC-3 у Немачкој, Холандији, Шведској, Румунији и Пољској, али ти системи нису пројектовани као главно средство против ракета ове класе. ✖️Европски ПРО недовољно поуздан без америчке подршке 📌 На основу претходног текста може се закључити да без америчке инфраструктуре Европа би могла да покуша пресретање, алине и да гарантује поуздану одбрану целог континента. Nostradamus може дати рану индикацију, а Arrow 3 ограничену шансу за пресретање, али без САД европска ПРО остаје фрагментисана, реактивна и оперативно непотпуна. → Извор: t.me/borbeni_efektivi → Линк: /t.me/borbeni_efektivi 🪖#Европа〣#Иран〣#ПРО〣#Arrow3〣#Nostradamus〣#Patriot〣#ракетна_одбрана 🇷🇸https://t.me/borbeni_efektivi