Прочитал, что Уилла Смита отменяют за случившееся на Оскаре. Кто не знает: там ведущий отпустил едкую шутку про короткую причёску жены Смита, а оказалось, что она больна, и короткие волосы из-за этого. Смит вышел и дал ведущему по лицу.
Теперь Netflix и другие студии разрывают со Смитом контракты. Уже отменили какой-то фильм с ним, а в другом стали менять актёра.
Я не фанат насилия, и мне очень понятна модель его недопущения. Действительно, в современном обществе хочется быть защищённым от него. Как человек, который в подростковом возрасте дважды убегал от гопников, а всего несколько лет назад был на настоящей стрелке против угрожавшего ножом обмудка — я хорошо знаком с концепцией уязвимости и страха из-за возможного насилия.
Тем не менее, я твёрдо уверен, что мир не работает на простых всеобъемлющих правилах. Нельзя просто сказать, что насилие недопустимо ни при каких обстоятельствах. Это идеалистическое и, возможно, желаемое утверждение, которое не имеет с реальностью ничего общего. И реакция западного общества на поступок Смита лично для меня — проявление мерзкого унизительного малодушия. Иногда нужно остановить действия другого человека. Смит не бил женщину или ребёнка, он вышел к равному по силе взрослому мужику, у которого ещё и было преимущество в виде внимания зала. Вышел к нему в открытую лицом к лицу и очень слабо влепил пощёчину. Это следовало сделать для встряски, просто чтобы привести ведущего к пониманию того, насколько неуместной и даже оскорбительной была его шутка. Нарушение границ от этого шлепка не выше, чем от слов ведущего.
Уилл Смит — мужик. Глубоко презираю тупой лицемерный канселкультурный каток, который уже разгоняется в его сторону. Для меня это одно из худших проявлений того, во что превратилось западное общество, хотя в целом многие другие ценности и идеи оттуда мне близки.
#life
🇮🇱🇩🇪В среду Израиль передал ВВС Германии систему противоракетной обороны большой дальности «Arrow 3»
🔹#Израиль#Германия#ПРО#Arrow3
📱Спасибо, что следите за новостями вместе с 🤨News!
➡️Поддержать канал Boostами
🛡 Israel’s “Missile Dome” Problem: Plenty of Targets, Not Enough Arrows
Israel is heading into a possible second round with Iran knowing one ugly truth: its famous missile shield is thinner than the PR suggests, and rebuilding it is happening a lot slower than the next war is.
During the 12‑day Iran–Israel war in June 2025, Tehran lobbed 574 ballistic missiles; only 49 hit meaningful targets, thanks to a layered defense that mixed Israel’s Arrow and David’s Sling with U.S. THAAD batteries and Aegis ships firing SM‑3 interceptors. On paper, that’s an 85 percent interception rate. In reality, it was a near‑Pyrrhic success: the U.S. fired an estimated 100–250 THAADs — between a fifth and a half of its entire stock — and about 80 SM‑3s, nearly 20 percent of its inventory at the end of 2025. Production lines for those interceptors, plus Israel’s own Arrow‑3, can only crank out a few dozen units per year.
Israeli air‑defense veterans are now saying out loud what politicians won’t: “inventory issues” mean there is “no automatic safe place” if Iran or Hezbollah decide to test the system again with bigger, smarter salvos. Iron Dome can keep swatting Hamas‑style short‑range rockets, but the Iran game is different: long‑range ballistic and cruise missiles, launched in waves, from deeper inside Iran, at all hours, with Tehran already having learned in 2025 how to probe for gaps by using smaller, more frequent barrages that exhaust crews and scare civilians into staying home.
Washington is scrambling to patch the math. The Pentagon just moved to quadruple THAAD output from 96 to 400 interceptors a year, but Arrow‑3 and SM‑3 production remains “painfully slow,” around two dozen per year each. Israel keeps its own Arrow stockpile numbers secret; analysts quietly joke that anyone who “likes to be worried” shouldn’t ask too many questions. The result is a strategic pressure cooker: if another war starts, Israeli and U.S. planners will be under huge pressure to repeat 2025’s early “air supremacy” — destroying launchers and depots on the ground — because they cannot afford a long fight that burns through interceptors faster than factories can replace them.
Publicly, the Israeli military leans on a different message: if missiles get through, the bomb shelters will save you. A spokesperson flatly says the one thing that “will keep them safe for sure” is going underground, not trusting that there are “enough interceptors.” That’s the quiet admission behind the slogans: the high‑tech shield is finite, expensive, and slow to reload; concrete rooms and psychological resilience are the real last line of defense.
For Iran, the lesson from 2025 is just as clear: it doesn’t need to overwhelm Israel’s defenses everywhere to hurt it. A few missiles a day on key cities like Beersheba can freeze economic life, keep people indoors, and force Israel to waste precious interceptors to avoid politically intolerable civilian losses. In the next round, the question won’t just be whose missiles are more accurate — it will be who runs out of arrows first, and how much damage a nervous, depleted defender is willing to absorb to avoid finding out.
#Israel#Iran#missiles#IronDome#Arrow3#THAAD#war#security
📱American Оbserver - Stay up to date on all important events
🇺🇸
⚡️Да ли се Европа (#ЕУ) без помоћи #САД може поуздати у своје противракетне капацитете и одбити евентуални ракетни напад који би дошао из Ирана?
📝 → Европска противракетна одбрана формално постоји, али без САД нема јединствену, независну и потпуно интегрисану архитектуру за рано упозорење, праћење и пресретање иранских балистичких ракета средњег домета. Основни проблем није само број пресретача, већ одсуство сопствене европске сателитске мреже за тренутно откривање лансирања и ослањање на системе који су или амерички, или су оперативно ограничени.
✖️Проблеми радарског откривања и посебно "захвата"
🇫🇷 Француски радар "Nostradamus" (#фото3)
У таквом сценарију прву индикацију претње Европљани би добили преко француског радара **Nostradamus**, смештеног око 90 км западно од Париза, са декларисаним дометом детекције циљева од око 4.000 км.
#Проблем Овај радар, који ради преко рефлексије таласа од јоносфере, има структурна ограничења: зависан је од стања јоносфере, има „мртве зоне“ и не обезбеђује довољну прецизност за квалитетно навођење пресретача.
Практично, он може указати да је лансирање извршено и да ракета вероватно иде ка Европи, али не и да сам реши проблем њеног захвата.
🇬🇧 Британски радар AN/FPS-132 (#фото1)
Тек касније би циљ могао поузданије да прати британски AN/FPS-132 у бази RAF Fylingdales, око 40 км од Јорка, али Британија у овом моделу нема сопствени еквивалент система за егзоатмосферско пресретање.
🇩🇪 Немачка линија одбране са радарима EL/M-2080 и пресретачким антибалистичким системом Arrow 3 (#фото4)
У овој доста непоузданој једначини тежиште се пребацује на Немачку и систем Arrow 3, распоређен у бази Holzdorf, око 80 км јужно од Берлина. Његов радар EL/M-2080 (#фото2) могао би да открије циљ на око 900 км, односно тек када се ракета приближи румунско-мађарском простору. И ту постоји ограничење: секторски радар мора бити усмерен у правом правцу, а не ка другом стратешком сектору. Ако ни Arrow 3 не успе, преостали слој чине Patriot PAC-3 у Немачкој, Холандији, Шведској, Румунији и Пољској, али ти системи нису пројектовани као главно средство против ракета ове класе.
✖️Европски ПРО недовољно поуздан без америчке подршке
📌 На основу претходног текста може се закључити да без америчке инфраструктуре Европа би могла да покуша пресретање, алине и да гарантује поуздану одбрану целог континента. Nostradamus може дати рану индикацију, а Arrow 3 ограничену шансу за пресретање, али без САД европска ПРО остаје фрагментисана, реактивна и оперативно непотпуна.
→ Извор: t.me/borbeni_efektivi
→ Линк: /t.me/borbeni_efektivi
🪖#Европа〣#Иран〣#ПРО〣#Arrow3〣#Nostradamus〣#Patriot〣#ракетна_одбрана
🇷🇸https://t.me/borbeni_efektivi