TGTGInsightтелеграм анализLIVE / telegram public index
← Такты, стеки, два колеса

TGINSIGHT SIMILAR POSTS

Намери подобно съдържание

Изходен канал @clockstackwheels · Post #721 · 26.12

Почему я люблю языки с сильной системой типов, проверяемой статическим анализом кода — хорошо написанная программа является своей собственной спецификацией и позволяет выражать через язык программирования законы существования предметной области. Когда-то давно я писал на ActionScript. Там была система типов, но вот десериализация JSON'ов по-умолчанию была в какой-то общий Object, к полям которого нужно было обращаться ["по_строковому_имени"]. В один момент мне потребовалось написать что-то на C#, который я совсем не знал, я стал гуглить, как десериализовать JSON, и с удивлением обнаружил кучу советов заранее объявить класс со всеми нужными полями и десериализовать в него. "Какой ужас!", — подумал я тогда, — "Это же дико неудобно! А если я не знаю полей JSON? А если их много? Отвратительный язык!" Теперь то я прекрасно понимаю, что JSON это контракт, и что правильная десериализация только такая и должна быть, и что в хорошем API в одном поле никогда не бывает данных принципиально разных типов, и так далее. Нет, если вы набиваете вечерами пет-проект или сидите бессонную ночь на хакатоне, нет ничего плохого в том, чтобы взять простой язык с динамическими типами вроде JavaScript или Python, не требующий описывать данные. Но вот в энтерпрайзе, особенно когда над одним проектом работает много людей (а бывает это очень часто) — хорошее использование системы типов убережёт разработчиков от огромного количества ошибок, будет бить их по рукам, когда они пытаются сделать что-то не то, и будет подсказывать, когда они не уверены в чём-то. С помощью статической типизации можно на уровне кода обозначить правила, по которым ведёт себя предметная область вашей программы в реальном мире. Разработчику не только будет сложно их нарушить, но он ещё и станет узнавать какие-то вещи, которые мог не знать раньше. Например, если мы делаем медицинскую CRM, и больница заводит новых пациентов только тогда, когда знает их группу крови, мы можем объявить тип "Пациент" (или, если точнее, "Карта пациента") и запретить создавать экземпляры этого типа, не передав в конструктор группу крови (которая, в свою очередь, тоже является типом, вероятнее всего ValueObject'ом). Если новый программист пришёл в проект, он, во-первых, не сможет записать в БД некорректную карту пациента. Понятно, мы не учитываем случаи, когда новый программист переделывает модели предметной области — это будет хорошо видно на кодревью. А, во-вторых, даже если ему никто не сказал, что пациенты должны быть с группой крови, он узнает это из кода. И уже будет понимать, что в тех процессах реальной жизни, которые он описывает кодом, карта пациента создаётся только при наличии группы крови. А, значит, нужно искать какой-то способ сначала эту группу крови получить, и только потом создавать карту. Программирование моделирует реальный процесс. В настоящей работе даже на языках с типами, конечно, без должного контроля можно написать что угодно. Нужна управленческая воля, компетентность руководства, понимание опасности техдолга, в идеале отдельные должности для архитекторов, опытные лиды и старшие разработчики. Но когда всё это есть, можно отсекать много проблем ещё на старте и проще погружать новичков. #dev

Hashtags

Резултати

Намерени 3 подобни публикации

Търсене: #arrow3

当前筛选 #arrow3清除筛选
WTF🌐News

@wtfactnews · Post #18431 · 04.12.2025 г., 17:30

🇮🇱🇩🇪В среду Израиль передал ВВС Германии систему противоракетной обороны большой дальности «Arrow 3» 🔹#Израиль#Германия#ПРО#Arrow3 📱Спасибо, что следите за новостями вместе с 🤨News! ➡️Поддержать канал Boostами

American Оbserver

@american_observer · Post #5240 · 27.02.2026 г., 21:59

🛡 Israel’s “Missile Dome” Problem: Plenty of Targets, Not Enough Arrows Israel is heading into a possible second round with Iran knowing one ugly truth: its famous missile shield is thinner than the PR suggests, and rebuilding it is happening a lot slower than the next war is. During the 12‑day Iran–Israel war in June 2025, Tehran lobbed 574 ballistic missiles; only 49 hit meaningful targets, thanks to a layered defense that mixed Israel’s Arrow and David’s Sling with U.S. THAAD batteries and Aegis ships firing SM‑3 interceptors. On paper, that’s an 85 percent interception rate. In reality, it was a near‑Pyrrhic success: the U.S. fired an estimated 100–250 THAADs — between a fifth and a half of its entire stock — and about 80 SM‑3s, nearly 20 percent of its inventory at the end of 2025. Production lines for those interceptors, plus Israel’s own Arrow‑3, can only crank out a few dozen units per year. Israeli air‑defense veterans are now saying out loud what politicians won’t: “inventory issues” mean there is “no automatic safe place” if Iran or Hezbollah decide to test the system again with bigger, smarter salvos. Iron Dome can keep swatting Hamas‑style short‑range rockets, but the Iran game is different: long‑range ballistic and cruise missiles, launched in waves, from deeper inside Iran, at all hours, with Tehran already having learned in 2025 how to probe for gaps by using smaller, more frequent barrages that exhaust crews and scare civilians into staying home. ​ Washington is scrambling to patch the math. The Pentagon just moved to quadruple THAAD output from 96 to 400 interceptors a year, but Arrow‑3 and SM‑3 production remains “painfully slow,” around two dozen per year each. Israel keeps its own Arrow stockpile numbers secret; analysts quietly joke that anyone who “likes to be worried” shouldn’t ask too many questions. The result is a strategic pressure cooker: if another war starts, Israeli and U.S. planners will be under huge pressure to repeat 2025’s early “air supremacy” — destroying launchers and depots on the ground — because they cannot afford a long fight that burns through interceptors faster than factories can replace them. ​ Publicly, the Israeli military leans on a different message: if missiles get through, the bomb shelters will save you. A spokesperson flatly says the one thing that “will keep them safe for sure” is going underground, not trusting that there are “enough interceptors.” That’s the quiet admission behind the slogans: the high‑tech shield is finite, expensive, and slow to reload; concrete rooms and psychological resilience are the real last line of defense. ​ For Iran, the lesson from 2025 is just as clear: it doesn’t need to overwhelm Israel’s defenses everywhere to hurt it. A few missiles a day on key cities like Beersheba can freeze economic life, keep people indoors, and force Israel to waste precious interceptors to avoid politically intolerable civilian losses. In the next round, the question won’t just be whose missiles are more accurate — it will be who runs out of arrows first, and how much damage a nervous, depleted defender is willing to absorb to avoid finding out. ​ #Israel#Iran#missiles#IronDome#Arrow3#THAAD#war#security 📱American Оbserver - Stay up to date on all important events 🇺🇸

⚡️Да ли се Европа (#ЕУ) без помоћи #САД може поуздати у своје противракетне капацитете и одбити евентуални ракетни напад који би дошао из Ирана? 📝 → Европска противракетна одбрана формално постоји, али без САД нема јединствену, независну и потпуно интегрисану архитектуру за рано упозорење, праћење и пресретање иранских балистичких ракета средњег домета. Основни проблем није само број пресретача, већ одсуство сопствене европске сателитске мреже за тренутно откривање лансирања и ослањање на системе који су или амерички, или су оперативно ограничени. ✖️Проблеми радарског откривања и посебно "захвата" 🇫🇷 Француски радар "Nostradamus" (#фото3) У таквом сценарију прву индикацију претње Европљани би добили преко француског радара **Nostradamus**, смештеног око 90 км западно од Париза, са декларисаним дометом детекције циљева од око 4.000 км. #Проблем Овај радар, који ради преко рефлексије таласа од јоносфере, има структурна ограничења: зависан је од стања јоносфере, има „мртве зоне“ и не обезбеђује довољну прецизност за квалитетно навођење пресретача. Практично, он може указати да је лансирање извршено и да ракета вероватно иде ка Европи, али не и да сам реши проблем њеног захвата. 🇬🇧 Британски радар AN/FPS-132 (#фото1) Тек касније би циљ могао поузданије да прати британски AN/FPS-132 у бази RAF Fylingdales, око 40 км од Јорка, али Британија у овом моделу нема сопствени еквивалент система за егзоатмосферско пресретање. 🇩🇪 Немачка линија одбране са радарима EL/M-2080 и пресретачким антибалистичким системом Arrow 3 (#фото4) У овој доста непоузданој једначини тежиште се пребацује на Немачку и систем Arrow 3, распоређен у бази Holzdorf, око 80 км јужно од Берлина. Његов радар EL/M-2080 (#фото2) могао би да открије циљ на око 900 км, односно тек када се ракета приближи румунско-мађарском простору. И ту постоји ограничење: секторски радар мора бити усмерен у правом правцу, а не ка другом стратешком сектору. Ако ни Arrow 3 не успе, преостали слој чине Patriot PAC-3 у Немачкој, Холандији, Шведској, Румунији и Пољској, али ти системи нису пројектовани као главно средство против ракета ове класе. ✖️Европски ПРО недовољно поуздан без америчке подршке 📌 На основу претходног текста може се закључити да без америчке инфраструктуре Европа би могла да покуша пресретање, алине и да гарантује поуздану одбрану целог континента. Nostradamus може дати рану индикацију, а Arrow 3 ограничену шансу за пресретање, али без САД европска ПРО остаје фрагментисана, реактивна и оперативно непотпуна. → Извор: t.me/borbeni_efektivi → Линк: /t.me/borbeni_efektivi 🪖#Европа〣#Иран〣#ПРО〣#Arrow3〣#Nostradamus〣#Patriot〣#ракетна_одбрана 🇷🇸https://t.me/borbeni_efektivi