Dragana Trifkovic

Вашингтону следует начать войну с наркотиками в самих США, а не в Венесуэле, заявила Мария Захарова: "Корень бед с наркотиками в США — в самих США".

Гражданская война в Британии неизбежна. Вопрос только во времени, — Илон Маск.

⚡️⚡️⚡️Из Сербии сообщают: Один из самых больших митингов в истории нашей страны. Мирная и достойная акция протеста в Нови-Саде, на которой собралось около 300 000 человек, отметивших сегодня год со дня трагедии, произошедшей в Нови-Саде после обрушения навеса. Это также протест против Сербской прогрессивной партии и Александра Вучича, который проводит проевропейскую политику в Сербии и предаёт национальные интересы, включая Косово и Метохию. Студенты и собравшийся народ требуют только назначения внеочередных парламентских выборов. Проведено новое исследование среди студентов — либералы и сторонники ЕС в полном замешательстве (один человек сказал: «катастрофа»)... 65% студентов заявили, что им ближе всего патриотические взгляды профессора Мило Ломпара.‼️

Стивен Сахиуни: Став ЕУ о Гази ризикује да постане ирелевантан Пише: Стивен Сахиуни, новинар и политички коментатор, добитник две престижне новинарске награде У септембру, у Њујорку, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ЕУ „чврсто и јединствено“ подржава решење о две државе за Израел и Палестину, након састанка са председником САД Доналдом Трампом на маргинама Генералне скупштине УН. Фон дер Лајен је употребила реч „јединствено“, али ЕУ је све само не јединствена. Унија је оптужена за двоструке аршине. У случају рата у Украјини, ЕУ је увела санкције Русији. Међутим, није санкционисала Израел након што је починио злочине против човечности у Гази. ЕУ следи политику САД према Израелу и рату у Гази. Када је Израел започео нападе на Газу, као одговор на изненадни напад Хамаса на израелске војнике и цивиле, фон дер Лајен је поновила ставове САД, наглашавајући да ЕУ подржава право Израела на самоодбрану. Али након 60.000 смртних случајева у Гази, углавном жена и деце, постало је јасно да није реч о одбрани, већ о рату за освету. Невини цивили који никада нису држали оружје платили су животом за напад који је извео Хамас, призната терористичка организација. Спољна политика САД заснива се на про-израелском и про-ционистичком ставу, а ЕУ је прати у стопу. Унија демонизује земље које одбијају да следе наређења Вашингтона. Септембар 2025. обележен је координисаним таласом признања на 80. заседању Генералне скупштине УН. Француска је предводила, а следиле су Луксембург, Малта, Белгија и друге — доводећи број признања на 16 од 27 држава чланица ЕУ (готово 60%). На глобалном нивоу, Палестину сада признаје 157 држава чланица УН (81%). Кључно је да су то националне одлуке, а не званична политика ЕУ. Блок остаје подељен; Немачка, Италија и друге државе уздржавају се, дајући приоритет преговорима. Оклевање да се формално призна Палестина произилази из консензуса да државност треба да буде резултат преговора, а не једностраних декларација које могу поткопати дијалог. Шведска је 2014. године прва у Западној Европи признала Палестину, али већина држава ЕУ је остала уздржана. До почетка 2024. године, само око 10 од 27 чланица је то учинило. Израелски премијер Бењамин Нетањаху критиковао је државе чланице ЕУ које су предузеле кораке ка признању палестинске државе и подсмешљиво прокоментарисао да је ЕУ маргинализована у мировним напорима, назвавши је ирелевантном. Признање палестинске државе назвао је „срамотним“ и „потпуним лудилом“. https://geostrategy.rs/sr/stav-eu-o-gazi-ruzikuje-da-postane-irelevantan/

Интервју: Шта очекује азербејџанске и турске држављане у Црној Гори? Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије за globalinfo.az Интервју водила Гулнар Селимова, globalinfo.az – Истанбул Инцидент са нападом ножем у Подгорици изазвао је међуетнички сукоб. Каква опасност тренутно прети Азербејџанцима и Турцима који живе у Црној Гори? Како, по Вашем мишљењу, догађаји могу да се развијају? Инцидент у Подгорици изазвао је бурну реакцију јавности, што указује на напету атмосферу у овој балканској земљи. Црна Гора је мала држава са око 630.000 становника и приближно 100.000 странаца који бораве на њеној територији. Држављани Турске представљају једну од група која се у последње време све више досељава, углавном као инвеститори или власници предузећа. Локално становништво осетљиво реагује на прилив великог броја страних држављана, сматрајући да странци могу постати неконтролисан елемент у друштву. Овај инцидент такође указује на институционалну слабост у Црној Гори, односно на вакуум у области безбедности и контроле, што подстиче грађане на активну реакцију. Уколико се ситуација не стабилизује након инцидента, могуће је очекивати пораст неповерења у радним колективима, неформални бојкот компанија и услуга које стоје иза страних инвеститора. Код држављана Турске и Азербејџана који бораве у Црној Гори на основу инвестиција или радних дозвола јавља се бојазан да ће административни поступци постати спорији или неповољнији. Односи са Турском тренутно су под знаком питања због одлуке о укидању безвизног режима. Влада Црне Горе такође је најавила намеру да пооштри законодавство о боравку странаца. Анкара је упутила сигнале који могу довести до реципрочних мера или дипломатских тензија. Уколико се ситуација настави да ескалира, то може довести до смањења инвестиција из Турске и Азербејџана, ограничења економске сарадње или одлива грађана тих земаља из Црне Горе. https://geostrategy.rs/sr/sta-ocekuje-azerbejdzanske-i-turske-drzavljane-u-cg/

УН на раскршћу: критика вета, америчке хегемоније и ционистичке агресије у фокусу 80. заседања Генералне скупштине Пише: Мехди Хонардидех, политички аналитичар и стручњак за међународне односе – Иран Наративна анализа 80. заседања Генералне скупштине Уједињених нација: Платформа за критику неактивности УН, једностраности САД и ционистичких злочина Увод Уједињене нације, које себе представљају као чувара светског мира и које су основане са том сврхом, понекад су постале инструмент у рукама глобалних сила, активно подржавајући њихове интересе. Основна филозофија постојања УН требало би да буде заснована на неговању и промоцији мира и стабилности широм света. Међутим, постојање Савета безбедности, у којем пет држава има право вета, суштински је поткопало ту филозофију у очима многих држава чланица. Та структурна неравнотежа је у бројним случајевима довела до једностраних акција појединих држава, нарушавајући легитимитет УН као непристрасног актера. Генерална скупштина УН, која се одржава сваке године у септембру, представља значајан форум за светске лидере да изразе своје ставове о глобалним питањима. Овогодишње, 80. заседање било је посебно запажено, јер је постало место за широку критику — не само структурних недостатака УН и њене перципиране неактивности, већ и насилних политика појединих глобалних актера и двоструких аршина сила које тврде да бране вредности УН. Многи лидери су отворено осудили ћутање УН о кључним светским догађајима, при чему су најоштрије критике биле упућене ционистичком режиму и влади САД због њене непоколебљиве подршке том режиму. Обим овог негодовања био је очигледан када је значајан број држава чланица напустио салу током говора израелског премијера Бењамина Нетањахуа. Упркос растућој глобалној критици експанзионистичких и агресивних акција САД и њених савезника, неефикасност међународних институција и недостатак механизама за спровођење одлука учинили су те примедбе углавном неефикасним. Оно што је овогодишње заседање учинило посебним јесте оштра и колективна осуда пасивности УН пред хитним глобалним кризама. Овај талас критике потврђује дугогодишње ставове Исламске Републике Иран и доследне ставове њеног руководства, које већ деценијама указује на неправедну и неуравнотежену природу система УН, посебно Савета безбедности и механизма вета. https://geostrategy.rs/sr/un-na-raskrscu/

Драгана Трифковић: Европа и геополитичке промене — стратешко репозиционирање као алтернатива деградационим процесима Институт Европе Руске академије наука и Центар за геостратешке студије (Београд, Србија) организовали су 17. октобра у Москви научни семинар „Европа у новим геополитичким условима: могућности за Русију и Србију“. Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије излагала је на тему: Европа и геополитичке промене — стратешко репозиционирање као алтернатива деградационим процесима Геополитички сукоб између Европе и Русије, који се манифестује кроз конфронтациону и дисциплинарну политику Брисела према Москви, довео је до системске дестабилизације широм континента. То се огледа у политичкој нестабилности, продубљивању економске кризе и деиндустријализацији праћених друштвеним тензијама, убрзаној ерозији демократских институција и паду поверења грађана у систем. Политичка зависност као узрок кризе легитимности у Европској унији За политичке елите Брисела системска дестабилизација је неочекивани правац исхода предузетих потеза према Москви, иако су многи независни аналитичари упозоравали управо на такав след догађаја. Ова чињеница говори у прилог томе да су актуелне европске политичке елите показале ограничену способност да усвоје реалистичке геополитичке процене, што је у значајној мери последица њихове политичке зависности и недостатка стратешке аутономије. Усвајање реалне геополитичке процене кроз сагледавање стварности међународних односа подразумева ослањање на објективне анализе геополитичких процеса. Насупрот томе, одлуке европске бирократије су биле вођене идеолошким уверењима, краткорочним политичким интересима и спољним притисцима, пре свега од стране Сједињених Држава и различитих корпоративних и финансијских лобија. Проблем, дакле, није ограничен само на недостатак стручности, већ се пре свега односи на моралну и политичку зависност савремених европских лидера. Многи од њих нису показали довољно личне и институционалне независности да би заступали аутентичне интересе својих држава и грађана. Последично, европске политичке елите показују ограничен капацитет да се суоче и са унутрашњим изазовима, као и да предузму кораке ка обнови поверења грађана. Ово продубљује институционалну и вредносну кризу унутар Европске уније, што поједини аутори описују као процес „колективне вајмаризације“ Европе – постепену ерозију демократске легитимности и друштвене кохезије у условима растућег неповерења и нестабилности. Јасно је наравно да Европа није хомогена нити јединствена и да унутар оквира који намеће ЕУ постоје државе чланице чији се лидери супротстављају погрешним одлукама Брисела. https://geostrategy.rs/sr/dragana-trifkovic-evropa-i-geopoliticke-promene/

https://geostrategy.rs/sr/steven-sahiounie-the-eu-position-on-gaza-risks-being-irrelevant/

✨ Внимание, коллеги-политологи! ✨ ⚡️ Объявляется старт VIII Международного конкурса «Лучшая статья молодого политолога – 2025». 👉🏻 Организаторы мероприятия: — журнал «Русская политология» — АНО «Лаборатория гуманитарных проектов» 🔥 Конкурс проходит при поддержке Международного союза НПО «Ассамблея народов мира». 📌 Приглашаем принять участие молодых исследователей в возрасте до 35 лет включительно. Вы можете подать свою статью индивидуально либо представить работу командой авторов. ☝🏼 Сроки подачи материалов: с 1 ноября по 1 декабря 2025 года. 💬 Основные условия конкурса: — научная новизна и оригинальность материала, — соответствие одной из предложенных тем исследования, — соблюдение установленных требований оформления публикаций. Документы для ознакомления и регистрации участников размещены на официальном ресурсе конкурса: www.rupolitology.ru/konkurs 🗣 Заявки принимаются онлайн, форма находится на официальном ресурсе конкурса: www.rupolitology.ru/konkurs 🥇 Победителей ждут значимые преимущества: 🖋 Победители конкурса первой степени получают: — Публикация вашей статьи в журнале «Русская политология» («Белый список» и ВАК). — Диплом победителя первой степени. — Возможность публикации комментария по теме статьи в группе журнала в социальной сети «ВКонтакте» и в телеграм-канале конкурса. — Право войти в состав Экспертного совета молодых политологов журнала «Русская политология». Подробнее о правилах смотрите в положении о конкурсе. Присоединяйтесь к международному конкурсу, покажите свои знания и таланты! #Политология#КонкурсМолодыхУчёных#МеждународныйКонкурс#Исследования#НаучныеРабота#ПолитическиеНауки#МолодыеУчёные#ПолитическоеОбразование#РуссскаяПолитология#МолодыеПолитологи#ЛучшаяСтатья

❤️Наш мозг работает всего на 10%: правда или миф? В рамках просветительского марафона Знание.Наука в Национальном центре директор Института когнитивных исследований, профессор, доктор биологических и филологических наук Татьяна Черниговская опровергла мнение об использовании мозга на 10%. По ее словам, он работает полностью, поэтому не стоит гнаться за его иллюзорным улучшением. В мозге сто миллиардов нейронов и квадриллион соединений. Куда его улучшать? Предположение о том, что у нас работает 10% мозга, это все выдуманное. Мозг работает целиком. Точка, — поделилась Татьяна Черниговская. Смотрите сессию «Когнитивные вызовы XXI века: как сохранить человеческий разум в эпоху технологий» в записи трансляции на нашем сайте,ВКонтакте,Одноклассниках или в RUTUBE. 💛Подписывайтесь на канал Национального центра «Россия» в MAX

На русском: https://dzen.ru/a/aQY2-NPcH22iKzDT?share_to=link

Экс-министр энергетики Зорана Михайлович: Сербия сможет установить контроль над дочкой «Газпрома» - «Нефтяной индустрией Сербии» (НИС), если не достигнет договоренности с русскими По словам Михайлович, если бы существовала хоть какая-то договорённость с российской стороной о продаже ее доли в «Нефтяной индустрии Сербии», все было бы в порядке. Но для русских это не вопрос финансов, а политического влияния, полагает она. «Лукойл – это частная компания, и она, очевидно, не хочет иметь убытки. Поэтому компания молниеносно закончила продажу, что и для нас хорошо, так как здесь (в Сербии), есть их АЗС. Однако «Газпром» и «Газпромнефть» — это государственные компании и десятилетиями они везде использовались не для того, чтобы поставлять нефть, но и для того, чтобы через них оказывалось политическое влияние», - рассказала Михайлович изданию «Курир». Экс-министр не исключает, что Сербия возьмет под контроль НИС, если российская сторона откажется от продажи. По ее словам, это последний вариант, но «национальная энергетическая безопасность» важнее. Михайлович привела пример «Газпром Германия», которую взяло немецкое государство несколько месяцев после начала СВО. На самом деле, с 2022 года федеральный энергетический регулятор Германии - Федеральное сетевое агентство - контролирует компанию в качестве временного доверительного управляющего. При этом Михайлович не упоминает цену вопроса. Сербские власти готовы купить долю «Газпрома» в НИС, но за бесценок. Говорят, речь идет о 800 млн евро, при 4-х млрд вложенных российских средств на модернизацию компании.