Один из самых удобных способов записать данные это использование готовых форматов, такие как JSON или YAML.
Из плюсов такого подхода стоит отметить вот что:
🔸 готовый, повсеместно используемый и поддерживаемый формат
🔸 простой и понятный файл, удобочитаемый для человека
🔸 можно легко редактировать в любом текстовом редакторе без специальных программ и библиотек
Но есть и минусы
🔹 затраты времени при записи файла (кодирование данных в нужный формат строки)
🔹 затраты времени при чтении файла (декодирование данных в Python объекты)
🔹 размер файла увеличивается из-за разметки данных (скобки, запятые, переносы, отступы...)
🔹 перед записью все данные должны быть помещены в память в полном объёме (не всегда)
🔹 при чтении необходимо считать весь файл в память и только потом декодировать данные
Если нужно писать немного данных в несколько файлов, то затраты по времени не ощутимы. Обычно это файлы конфига или какие-либо метаданные. Это отличный вариант под такие задачи.
Есть и другой поход к записи файлов - это бинарные файлы. Используется, когда данных достаточно много и никто их не собирается читать глазками😳.
🔸 очень быстрая запись
🔸 чтение значительно быстрей чем JSON, YAML итд
🔸 размер файла значительно меньше, так как нет разметки
🔸 можно записывать данные по мере поступления не загружая всё в память
🔸 можно извлечь любую часть данных независимо
Из минусов
🔹 нужно определить свой формат записи данных (если не используете готовую спецификацию определённого формата)
🔹 не получится открыть файл и визуально понять что там записано, а для чтения файла потребуется знать его спецификацию.
🔹 не так-то просто создать такой файл без специальной библиотеки
В таком виде удобно записывать большой массив любых однородных данных. Например, мониторинг валютной биржи или кэшированная анимация 3D геометрии.
(Это не означает что нельзя записать данные разного типа, просто это будет не так удобно)
Представьте себе JPG-картинку. По сути это немного мета-информации и большой массив пикселей. Тоже самое со звуком или видео файлом. Поэтому, если вы попробуете открыть картинку в текстовом редакторе вы увидите что-то вроде такого
f15d cd29 a564 4578 ...
09e2 9bc4 a696 1253 ...
84e9 4de1 3b23 c24a ...
2534 5161 28e0 709d ...
...
Это и есть записанные байтики. И для их чтения требуется определённый софт который знает что с ними делать. Под каждый тип файла.
К чему это я? Читайте в следующем посте...
#tricks#basic
🇮🇱🇩🇪В среду Израиль передал ВВС Германии систему противоракетной обороны большой дальности «Arrow 3»
🔹#Израиль#Германия#ПРО#Arrow3
📱Спасибо, что следите за новостями вместе с 🤨News!
➡️Поддержать канал Boostами
🛡 Israel’s “Missile Dome” Problem: Plenty of Targets, Not Enough Arrows
Israel is heading into a possible second round with Iran knowing one ugly truth: its famous missile shield is thinner than the PR suggests, and rebuilding it is happening a lot slower than the next war is.
During the 12‑day Iran–Israel war in June 2025, Tehran lobbed 574 ballistic missiles; only 49 hit meaningful targets, thanks to a layered defense that mixed Israel’s Arrow and David’s Sling with U.S. THAAD batteries and Aegis ships firing SM‑3 interceptors. On paper, that’s an 85 percent interception rate. In reality, it was a near‑Pyrrhic success: the U.S. fired an estimated 100–250 THAADs — between a fifth and a half of its entire stock — and about 80 SM‑3s, nearly 20 percent of its inventory at the end of 2025. Production lines for those interceptors, plus Israel’s own Arrow‑3, can only crank out a few dozen units per year.
Israeli air‑defense veterans are now saying out loud what politicians won’t: “inventory issues” mean there is “no automatic safe place” if Iran or Hezbollah decide to test the system again with bigger, smarter salvos. Iron Dome can keep swatting Hamas‑style short‑range rockets, but the Iran game is different: long‑range ballistic and cruise missiles, launched in waves, from deeper inside Iran, at all hours, with Tehran already having learned in 2025 how to probe for gaps by using smaller, more frequent barrages that exhaust crews and scare civilians into staying home.
Washington is scrambling to patch the math. The Pentagon just moved to quadruple THAAD output from 96 to 400 interceptors a year, but Arrow‑3 and SM‑3 production remains “painfully slow,” around two dozen per year each. Israel keeps its own Arrow stockpile numbers secret; analysts quietly joke that anyone who “likes to be worried” shouldn’t ask too many questions. The result is a strategic pressure cooker: if another war starts, Israeli and U.S. planners will be under huge pressure to repeat 2025’s early “air supremacy” — destroying launchers and depots on the ground — because they cannot afford a long fight that burns through interceptors faster than factories can replace them.
Publicly, the Israeli military leans on a different message: if missiles get through, the bomb shelters will save you. A spokesperson flatly says the one thing that “will keep them safe for sure” is going underground, not trusting that there are “enough interceptors.” That’s the quiet admission behind the slogans: the high‑tech shield is finite, expensive, and slow to reload; concrete rooms and psychological resilience are the real last line of defense.
For Iran, the lesson from 2025 is just as clear: it doesn’t need to overwhelm Israel’s defenses everywhere to hurt it. A few missiles a day on key cities like Beersheba can freeze economic life, keep people indoors, and force Israel to waste precious interceptors to avoid politically intolerable civilian losses. In the next round, the question won’t just be whose missiles are more accurate — it will be who runs out of arrows first, and how much damage a nervous, depleted defender is willing to absorb to avoid finding out.
#Israel#Iran#missiles#IronDome#Arrow3#THAAD#war#security
📱American Оbserver - Stay up to date on all important events
🇺🇸
⚡️Да ли се Европа (#ЕУ) без помоћи #САД може поуздати у своје противракетне капацитете и одбити евентуални ракетни напад који би дошао из Ирана?
📝 → Европска противракетна одбрана формално постоји, али без САД нема јединствену, независну и потпуно интегрисану архитектуру за рано упозорење, праћење и пресретање иранских балистичких ракета средњег домета. Основни проблем није само број пресретача, већ одсуство сопствене европске сателитске мреже за тренутно откривање лансирања и ослањање на системе који су или амерички, или су оперативно ограничени.
✖️Проблеми радарског откривања и посебно "захвата"
🇫🇷 Француски радар "Nostradamus" (#фото3)
У таквом сценарију прву индикацију претње Европљани би добили преко француског радара **Nostradamus**, смештеног око 90 км западно од Париза, са декларисаним дометом детекције циљева од око 4.000 км.
#Проблем Овај радар, који ради преко рефлексије таласа од јоносфере, има структурна ограничења: зависан је од стања јоносфере, има „мртве зоне“ и не обезбеђује довољну прецизност за квалитетно навођење пресретача.
Практично, он може указати да је лансирање извршено и да ракета вероватно иде ка Европи, али не и да сам реши проблем њеног захвата.
🇬🇧 Британски радар AN/FPS-132 (#фото1)
Тек касније би циљ могао поузданије да прати британски AN/FPS-132 у бази RAF Fylingdales, око 40 км од Јорка, али Британија у овом моделу нема сопствени еквивалент система за егзоатмосферско пресретање.
🇩🇪 Немачка линија одбране са радарима EL/M-2080 и пресретачким антибалистичким системом Arrow 3 (#фото4)
У овој доста непоузданој једначини тежиште се пребацује на Немачку и систем Arrow 3, распоређен у бази Holzdorf, око 80 км јужно од Берлина. Његов радар EL/M-2080 (#фото2) могао би да открије циљ на око 900 км, односно тек када се ракета приближи румунско-мађарском простору. И ту постоји ограничење: секторски радар мора бити усмерен у правом правцу, а не ка другом стратешком сектору. Ако ни Arrow 3 не успе, преостали слој чине Patriot PAC-3 у Немачкој, Холандији, Шведској, Румунији и Пољској, али ти системи нису пројектовани као главно средство против ракета ове класе.
✖️Европски ПРО недовољно поуздан без америчке подршке
📌 На основу претходног текста може се закључити да без америчке инфраструктуре Европа би могла да покуша пресретање, алине и да гарантује поуздану одбрану целог континента. Nostradamus може дати рану индикацију, а Arrow 3 ограничену шансу за пресретање, али без САД европска ПРО остаје фрагментисана, реактивна и оперативно непотпуна.
→ Извор: t.me/borbeni_efektivi
→ Линк: /t.me/borbeni_efektivi
🪖#Европа〣#Иран〣#ПРО〣#Arrow3〣#Nostradamus〣#Patriot〣#ракетна_одбрана
🇷🇸https://t.me/borbeni_efektivi